Viva la Vida

„Ako jedeš pasulj, ne podriguj na šunku“ (meksička izreka)

Odrednica Latinoamerička kuhinja odnosi se na specifična jela, pića, kuvarske tehike i stilovi koje koriste zemlje i kulture Latinske Amerike. Latinska Amerika obuhvata ogromnu teritoriju sa najraznovrsnijim gastronomskim nasleđem koje se razlikuje od naroda do naroda. Neka od tipičnih jela (i sastojaka) latinoameričke kuhinje široko su rasprostranjena: jela na bazi kukuruza (tortilje, takos, tamale, pupusa, arepa…), salse i začini (gvakamole, piko de galjo, ćimićuri, čili, pebre..). Ovi začini su, u najvećoj meri, ono što daje prepoznatljiv ukus latinoameričkoj kuhinji, iako regionalne kuhinje insstiraju na svojim začinima, ili, bar, drugačijoj mešavini istih začina, kako bi zadržale prepoznatljivost. U latinoameričkoj kuhinji postoji je kulinarski termin sofrito koji se odnosi na specifičnu kombinaciju dinstanih ili sotiranih sastojaka paradajz, grilovana paprika, beli i crni luk i začinsko bilje.

Kada je piće u pitanju, latinoameričko nasleđe je takođe specifično. Neki od omiljenih recepata potiču još iz vremena velikih latinoameričkih civilizacija (Maje, Inke, Asteci…). Omiljena pića su: mate, čaj od hibiskusa, orćata (slatko piće sa ukusom nalik sutlijašu), čiča (pivo, uglavnom od kukuruza), kakao, atole…

Slatkiši su u Latinoamerici stvarno slatki!!! Najpopularniji su: sutlijaš, flan, kolač od tri mleka, karamel krem „dulce de leche“, „alfajor“ (kolač najsličniji našim vanilicama) i neka vrsta slatkih knedli („teja“).

alfajor urguaio 2

Uticaj urođeničke kuhinje

Postoje brojni izvori koji nude podatke o Informacije o kuhinji latinoameričkih Indijanaca. U današnje vreme, potomci urođenika uspeli su, u značajnoj meri, da održe tradicionalni način pripremanja hrane, kao i pripremanje tradicionalnih jela, od kojih su mnoga nezaobilazna na okupljanjima ovih, sada sve manjih etničkih grupa (kao, na primer, jedna varijanta piroški). Jela kao što je kukuruzni hleb, recimo, odavno su postala deo trpeza u SAD, zahvaljujući pripadnicima različitih etničkih grupa koji tamo žive. Sa druge strane, zahvaljujući obimnoj dokumentaciji iz perioda prvih kontakata sa afričkim, evropskim i azijskim narodima, moguće je obnoviti zaboravljene recepte i načine pripreme. Arheološke tehnike, posebno u poddisciplinama kao što su zooarheologija i paleobotanika omogućavaju razumevanje zaboravljenih kuvarskih tehnika i korišćenje namirnica koje nisu zabeležene u istorijskim arhivima.

Osnovne kulture koje su se gajile u Meksiku i Centralnoj Americi bili su kukuruz i različite vrste pasulja, dok su u Južnoj Americi to bili krompir, kukuruz i chuño (krompir dehidriran zamrzavanjem), koji se i dnas koristi u modernim kuhinjama Kolumbije, Ekvadora, Bolivije i Paragvaja (Arepas, Papa a la Huancaína, Humitas, Chipa Guasu, Locro)

Kuhinja urođenika Centralne Amerike i Meksika (Asteci, Maje, Olmeci…) iz perioda pre kolonizacije u velikoj meri je oblikovala i savremene kulinarske trendove u Meksiku, Hondurasu, Gvatemali i El Salvadoru.

Afrički uticaj

Afrikanci su u Latinoameriku doneli (i očuvali) značajan deo svoje tradicije i kuvarskih tehnika. Oni su dobijali lošije komade mesa, kao što su iznutrice. Menudo (vrsta meksičke supe) je i nastao kao posledica običaja španskih kolonizatora da robovima daju kravlje iznutrice. Robovi su pronašli način da očiste iznutrice i začine ih tako da dobiju na ukusu. africaU Južnoj Americi su mešali ostatke hrane robovlasnika sa onim što su dobijali kao sledovanje, a rezultat toga su i mnoga današnja jela (kao peruanski taku-taku – palačinka od pirinča i pasulja, tanko parče mesa, prilog od povrća (krompir, luk, paprika…), začini i, preko svega, jaje na oko).

Evropski uticaj

Evropljani su doneli svoju kulinarsku tradiciju, ali su brzo prihvatili neke od kultura (voće i povrće) koje su se gajile samo u Latinoamerici. Evropa je, takođe, bila pod mnogim uticajima – na primer, Maori u Španiji – pa je i evropsko gastronomsko nasleđe već bilo mešavina raznih tradicija i stilova. Za evropski uticaj u latinoameričkoj kuhinji „najzaslužniji“ su Španci, Portugalci, Italijani i, u nešto manjem obimu, Francuzi (mada se mogu pronaći i tragovi nemačke, britanske i istočnoevropske kuhinje).

Azijski uticaj

Talas doseljenika iz Azije, pre svega iz Kine i Japana, takođe je uticao na kuhinju Latinske Amerike. Kinezi su doneli svoje začine i kuvarske tehnike, što su stanovnici Latinske Amerike relativno brzo usvojili. Sa druge strane, neki azijski restorani nude jela koja su više u latinoameričkom duhu. (što je najvidljivije u Peruu, gde postoji i termin „chifa“ koji se odnosi na fuziju latinoameričke (odnosno peruanske) i kineske kuhinje).

Amazonija nudi ogromno bogatstvo sveže ribe i tropskog voća.

U Peruu je dominantan uticaj kulture i kulinarskog nasleđa Inka. Najzastupljeniji je krompir, ali i vrste kao što su kinoa i amarant.

Tihi okean, takođe, nudi obilje ribe i morskih plodova.

U novije vreme, otkriven je novi resurs zdrave hrane – antarktički kril, a tu su i tuna i tropske ribe (najviše oko Uskršnjih ostrva) i jastog (oko arhipelaga Huan Fernandez).

U Patagoniji obožavaju jagnjetinu i divljač, dok je najpoznatije jelo u Brazilu „feijoada“, paprikaš od pasulja, govedine i svinjetine.

 

Advertisements

Ostavite odgovor

Molimo vas da se prijavite koristeći jedan od sledećih načina da biste objavili svoj komentar:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s