Marokanska kuhinja

„Malo po malo i kamila završi u kuskusu“ – marokanska narodna izreka

Marokanska kuhinja predstavlja simbiozu mediteranske, berberske i andaluzijske kuhinje i jedna je od najraznPicture4ovrsnijih na svetu, što je posledica činjenice da je Maroko u trgovinskim, političkim i kulturnim vezama sa ostatkom sveta već vekovima. Kuhinja Maroka je mešavina uticaja Arapa, Berbera, Mavara, Jevreja i drugih naroda sa Bliskog Istoka, mediteranske Afrike i Iberije. Čuveni marokanski kuvari iz kraljevskih kuhinja u Fesu, Meknesu, Marakešu, Rabatu i Tetuanu, vekovima su usavršavali marokansku kuhinju i učinili je poznatom i cenjenom širom sveta.

Marokanska kuhinja je nasleđe domorodačke berberske kuhinje, arapsko-andaluzijskih kulinarskih tradicija, koje su donele muslimanske izbjeglice kada su prognane iz Španije za vreme španske inkvizicije, kao i gastronomskih navika koje su doneli Arapi i Jevreji. Istorija Maroka reflektuje se u marokanskoj kuhinji. Političke izbeglice iz Bagdada u Srednjem veku došle su u Maroko i donele sa sobom tradicionalne recepte koji su danas standardni recepti u Maroku, ali su zaboravljeni na Bliskom Istoku. Postoje neverovatne sličnosti između zbirke recepata Al-Baghdadi iz XII veka i modernih marokanskih jela.

KuskusPicture3
Prepoznatljiva karakteristika marokanske kuhinje je pripremanje mesa sa voćem, npr. kajsija sa piletinom ili dunje sa jagnjetinom. Glavno marokansko jelo je kuskus koji se pravi specijalnom obradom pšeničnog zrna, a služi se uz meso ili povrće, i koji verovatno potiče još iz vremena drevnih Berbera. Od crvenog mesa u Maroku se najviše jede junetina, a omiljena je i jagnjetina, ali je znatno skuplja. Živinsko meso je takođe dosta zastupljeno u marokanskoj kuhinji, a morska hrana je relativno skoro počela da ulazi na menije.

Veoma je poznata marokanska supa Harira koja se tradicionalno služi u svetom mesecu Ramazana. Najvažniji obrok u toku danu za Marokance je ručak, izuzev u vreme Ramazana. Tipično formalno jelo počinje sa nizom hladnih i toplih salata, nakon čega obično sledi tažin, jelo koje se sprema u istoimenoj glinenoj posudi sa kupastim poklopcem. Hleb se jede uz svako jelo. Na kraju ručka pije se slatki čaj od nane.
Marokanci najčešće jedu prstima, a hleb koriste umesto escajga, za „hvatanje“ hrane.

Maroko je veliki proizvođač širokog spektra mediteranskog voća i povrća, čak i nekih tropskih vrsta. Uzgajaju i velike količine ovaca, goveda i živine, koje, uz morsku hranu, čine osnovu marokanske kuhinje. Maroko je poznat i po velikoj upotrebi začina. Mnoge uvoze već hiljadama godina, ali neke namirnice poput šafrana iz Tiliuina, nane i maslina iz Meknesa, ili narandži i limuna iz Fesa, su domaći proizvodi. Među uobičajene marokanske začine spadaju cimet, kumin, đumbir, biber, paprika, anis, susam, korijander, peršun, šafran i nana.

Picture2
Umesto slatkiša, Marokanci obično na kraju jela poslužuju sezonsko i tropsko voće. Tradicionalni slatkiš je kaab el ghzal (”gazelini rogovi”), koji se pravi od lisnatog testa punjenog pastom od badema i prelivenog šećerom. Još jedan popularan marokanski desert je “Halwa chebakia”, kolač od meda, u obliku pereca, koji se prži u dubokom ulju i umače u med, a zatim posipa susamom. Halwa Shebakia se najčešće jede za vreme Ramazana.
Marokanci vole čaj sa mehurićima, pa ga zato sipaju držeći čajnik visoko iznad malih šolja.

Najpopularnije piće u Maroku je zeleni čaj od nane. U Maroku je pravljenje dobrog zelenog čaja od nane praktično umetnost, a njegovo ispijanje sa porodicom i prijateljima jedan od najvažnijih dnevnih rituala. Tehnika sipanja čaja u šolje podjednako je važna kao i kvalitet čaja. Čaj se poslužuje uz šećer u kocki. Marokanski čajnici imaju dugačke, zakrivljene drške koje omogućavaju da se čaj ravnomerno sipa u male šolje sa visine. Da bi postigli optimalan ukus, čaj sipaju iz dva puta.Picture6

Marokanska kuhinja je raznolika u različitim oblastima zemlje. U Marakešu kuhinja je u osnovi berberska sa uticajem afričke, koji su ostavili crni robovi. U Fesu se oseća jak uticaj Andaluzije. Tetuan i Tanger nadaleko su poznati sa svojim specijalitetima. U priobalju se oseća uticaj portugalskih osvajanja (XV i XVI vek), a jevrejske porodice koje su se nastanile u Maroku infiltrirale su svoje kulinarske običaje u marokansku kuhinju. Ipak najveći uticaj ostavili su Arapi koji su Maroko osvojili u VII veku.

Advertisements

Ostavite odgovor

Molimo vas da se prijavite koristeći jedan od sledećih načina da biste objavili svoj komentar:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s