CALIFORNIA DREAMIN’

„Ideje su kao zečevi – nauči kako da barataš njima i uskoro ćeš ih imati tuce“ – Džon Stajnbek

Sećam se da smo devedesetih voleli (volele, da budem precizna) Džona Malkoviča, sećam se i da smo nas nekmalkovicoliko okapavale u videoteci kako bismo ulovile neki njegov film. Bio je iznenađujuće drugačiji, sasvim netipičan holivudski lik, ni nalik „hunk-ovima“ na koje žene obično otkidaju! Džon Malkovič je bio otkrovenje, a to je bila i većina filmova u kojima je igrao – od „Opasnih veza“, preko „Predmeta lepote“, „Potreta jedne dame“, „Biti Džon Malkovič!!!“ (da pomenem samo neke iz njegovog opusa devedesetih) i, meni najintrigantniji „O miševima i ljudima“. Stajnbeka sam do tada već bila usvojila – što po službenoj dužnosti, što zbog ličnog afiniteta prema američkoj književnosti tih godina i, mada moram da priznam da su mi „Plodovi gneva“ za nijansu ispred, danas sa vama delim ono što je za mene tada spojilo „otkidanje“ na Džona Malkoviča i najbolja mesta u modernoj američkoj književnosti.

Jedan od „najkontroverznijih“ romana dvadesetog veka „O miševima i ljudima“ Džona Stajnbeka (1902-1968), u prvi plan stavlja ono što je bilo i suština objašnjenja Nobelovog komiteta, nakon što mu je 1962.godine dodeljena Nobelova nagrada za književnost, a to je – “saosećajni humor i oštra percepcija društva”. Veliki uspeh Stajnbek je postigao romanom “Kvart Tortilja” 1935.godine, a zatim su usledila dela: “O miševima i ljudima”, “Plodovi gneva”, “Zima našeg nezadovoljstva”, “Istočno od raja”… Roman „O miševima i ljudima“ je sumorna slika vrednosti sadašnjice, surove realnosti, ali i pojohn-steinbecktrebe za radikalnom politikom – odnosno, društveno-ekonomskim promenama (kontekst koji je u „Plodovima gneva“ Henriju Fondi bio pozornica za, verovatno najznačajniju ulogu u životu – Toma Džoda – koji je postao simbol američkog radnika i kasnije odredio imidž mnogim velikim zvezdama, poput Brusa Springstina).

Dva sezonska radnika, Džordž i Leni, putuju Kalifrnijom u potrazi za poslom, u vreme „velike depresije“. Jedne večeri bivaju „izručeni“ iz autobusa miljama daleko od farme na kojoj treba da počnu da rade. Džordž je nizak, tamnoput, oštrih crta lica, a Leni, njegov saputnik, ogromna, kao od brda odvaljena, ljudeskara, bez ikakvih karakterističnih crta. Priča počinje razgovorom između njih dvojice na čistini pored jezera, gde su se zaustavili da prenoće – kako se razgovor „odmotava“, postaje jasno da Leni ima određenih mentalnih/intelektualnih poteškoća i da je, zbog svoje prirode, upućen na Džordža, bez čije zaštite i pomoći ne bi mogao da preživi. Leni, između ostalog, ima u najmanju ruku čudnu naviku da gladi glatke i nežne stvari (uključujući i miševe, koje često ubije „maženjem“). Džordž, povremeno rezigniran, ali, uglavnom, revoltiran svojim životom, ali i činjenicom da na grbači ima i Lenija, kontantno prebacuje Leniju činjenicu da mora da brine o njemu i da mu je on veliki teret. U međuvremenu, ova dva neobična saputnika dele isti san o mirnom životu u kućici na farmi, i, što posebno čini Lenija srećnim – gajenju kunića.

Nakon što stignu na farmu (simboličnog imena Soledad – na španskom jeziku „usamljenost“) na kojoj ih čeka posao, njih dvojica (Džordž, pre svega), lažima pokušavaju da obezbede ostanak na istoj – Džordž svima govori (nakon što je video kako ostali radnici i gazda farme reaguju na Lenija) da je Lenija udario konj u glavu kada je bio dete, kao i da su njih dvojica rođaci, a da on brine o Leniju, jer nije baš „najbistriji“. Istina je da su njih dvojica bili prisiljeni da pobegnu sa prethodnog ranča na kome su radili jer je Leni silno poželeo da „gladi“ crvenu hjobsaljinu jedne devojke, koja je napravila scenu i optužila Lenija da je hteo da je siluje, pa su muškarci organizovali poteru za njima.

Na novoj farmi Džordž i Leni upoznaju čitavu galeriju najneobičnijih likova – između ostalog tu je i jedna „dama lakog morala“, koja je zaslužna za napetost među radnicima – udata je za gazdinog sina, ali je to ne sprečava da, vrlo otvoreno, flertuje sa svima (nije teško pretpostaviti do kakve će tragedije ovo, na kraju, dovesti). Leniju se ona, naravno, dopala na prvi pogled, ali ga Džordž, koji je naslutio nevolju koja iz toga može da proistekne, upozorava da je se kloni.

Jedan stari tekst o Stajnbeku kaže: “Od sulude trke za novcem, ‘uspehom’, publicitetom i počastima, koja čini suštinu života američkog građanina, Stajnbek je pobegao među svoje skitnice, probisvete i siromahe, koji su, po njemu, ‘prirodni’ ljudi, spontani, neizveštačeni, nezainteresovani za bogatstvo i društveni uspeh, jednom rečju – zdravi.” (Dušan Puhalo)

Ono što je smešno, ako ne i ironično, jeste što su prvi ljudi koje upoznaju u Soledadu bolesni, tačnije invalidi rada – starac Kendi, koji je izgubio ruku na mašini, i štalski momak Kruks, crnac sa deformisanom kičmom, koga je udario konj. Ostali članovi ove zajednice koja mukotrpno radi na poljima ječma veoma su slikoviti – sezonci koji vreme između dva odlaska na rad ispunjavaju kockanjem, tučama i iščekivanjem da prime platu i sav novac potroše u javnoj kući. Vinovnik većine sukoba je gazdin prgavi sin Karli, sveže oženjen, željan tuče, bolesno ljubomoran i posesivan kada je njegova žena u pitanju. Ono što je zanimljivo u vezi sa njenim likom jeste Stajnbekovo „poentiranje“ na „kvarljivoj“ ženskoj prirodi – likovi žena u romanu su sve samo ne pozitivni – od jedne su Džordž i Leni morali da pobegnu sa prethodnog ranča – Džordž prekoreva Lenija zbog njegovog ponašanja, ali je ubeđen da su žene uzrok većine nedaća. Njihova otvorena seksualnost nagoni čoveka da se ponaša na način na koji inače ne bi.

Osovina života na ranču, uprkos „zajedništvu“ su usamljenost i otuđenost – Slim, predradnik više puta naglašava svoje čuđenje Džodžovom i Lenijevom povezanošću, budući da smatra da svaki čovek u drugome vidi samo interes. Gazda, takođe, ima određene sumnje u pogledu načina na koji se Džordž brine o Leniju i siguran je da ovaj od hendikepiranog momka uzima zaradu. Težak rad za malo novca, u svetu u kome nemoćni, poput staraca, invalidof-mice-and-men-4176013a ili crnaca bivaju prezreni, odbačeni (čak i ubijeni!), u kome se, kako kaže Slim „svako boji onog drugog“, postaje jedina opcija. Ova vrednosna matrica najjasnije se vidi kroz sudbinu starog Kendijevog psa koga ubija jedan od radnika jer je star, bolestan i „smrdi“, kada i Kendi shvata da i njega čeka isti kraj.
Slim je bistar, iskusan i ume da sluša – navodi Džordža, a da je ovaj jedva i svesan toga, da mu se poveri i tako saznaje pravu istinu o odnosu između Džordža i Lenija i razlozima zbog kojih su napustili prethodni posao. Kao znak razumevanja i dobrodošlice, Slim poklanja Leniju štene za koje se on, kao i za sve mekano, glatko ili čupavo, odmah vezuje.

Načuvši jednog dana Džordžove i Lenijeve planove o sopstvenoj farmi, kućici i kunićima, Kendi im predlaže da uloži svoju ušteđevinu, ukoliko mu dozvole da živi sa njima. U priču ulazi i Kruks i upravo Kendi, Kruks i Leni predstavljaju „stožer“ Džordžove ideje da se kupi imanje od starog bračnog para koji je bankrotirao i na kome će izgraditi neki vid samoodržive utopije – mesto na kome su svi ravnopravni, na kome se proizvodi taman toliko da svako zadovolji svoje skromne potrebe, pre svega Lenijeva želja da gaji kuniće. Ova ideja je na samom početku romana više san, priča kojom Džordž smiruje Lenija, ali, kako se radnja odvija, ona postaje sve izvesnija.
Jedan od razloga zbog koga tragičan kraj Džordžovog i Lenijevog prijateljstva ima takvu težinu jeste činjenica da su, kako se priča bliži kraju, obojica izgubili san koji je bio veći od njih samih. Stajnbek dodaje težinu svojoj, ionako teškoj i sumornoj priči, insistiranjem na bratstvu i idealizovanom prijateljstvu između muškaraca – Kruks i Kendi su nebrojeno puta čuli priče o bekstvu od teškog života nadničara, sopstvenom ranču, mirnom životu, ali ipak ne mogu da se odupru magnetnoj privlačnosti Džordžovog plana – oni žele da žive kao braća, da štite jedan drugog i da znaju da na svetu postoji bar jedna osoba koja brine o njima. Uzimajući u obzir surove uslove u kojima su ovi ljudi živeli, ovakva idealizacija nije za čuđenje.

Očekivano, priča se kreće u smeru konflikta između Karlija i potencijalnog „ataka“ na „čast“ njegove mlade i, konačno, njegova potraga za kavgom dovodi ga do  Lenija (čemu je „kumovao“ Slim, koji Karlija navodi na odredjene zaključke). Karli napada Lenija, a ovaj mu, u tuči, lomi ruku, nakon čega Slim uspeva da ubedi Karlija da ne otpusti Džordža i Lenija jer će mu se, u suprotnom, cela farma smejati. Par dana kasnije, Leni slučajno ubija štene koje mu je Slim poklonio, a Karlijeva žena se pojavljuje da ga uteši, nudeći mu svoju kosu, kao zamenu za nešto meko i nežno, što Leni voli da mazi. Leni, na žalost, ne može da kontroliše intezitet maženja, postaje sve grublji, i, konačno je, u očajničkom pokušaju da je ućutka, ubija, slomivši joj vrat. Uplašen i zbunjen onim što se desilo, Leni beži na i sakriva se na mesto koje mu je Džordž pokazao (u slučaju da dođe do nevolje), a Džordž mu se nešto kasnije pridružuje. Dok osluškuje zvukove koji im se približavaju (ekipa za linčovanje koju je Karli okupio), Džordž odlučuje da uradi jedino što je smatrao mogućim izlazom iz tragedije u kojoj su se našli – umiruje Lenija pričom o farmi i kunićima, a zatim mu ispaljuje metak u workerspotiljak. Džordž objašnjava ostalim muškarcima da je Leni imao pušku i da ga je ubio nakon kraće borbe, ali Slim shvata šta se zaista desilo – da je Džordž ubio Lenija iz milosrđa – i odvodi ga na stranu.

Konačno, svet je previše surovo mesto, ispunjeno predatorima i opstanak idealizovanih odnosa o kojima su dvojica prijatelja (ai i Kendi i Kruks) maštali, u takvom svetu nije moguć. Leni i Džordž, koji su bili najbliži ovoj ideji bratstva tragično su razdvojeni. Lenijevom smrću, jedno retko prijateljstvo nestaje, a ostatak sveta (koji, između ostalog reprezentuju Karli i Karlson) to i ne primećuje.

„O miševima i ljudima“ je, zapravo, sumorna lekcija o ljudskom bitisanju. Gotovo svi likovi u romanu u nekom momentu priznaju koliko se usamljeno i otuđeno osećaju. Svakome od njih je potreban prijatelj, nemoćni su i nesigurni, utopljeni u svojoj usamljenosti, ali, čak i u trenucima najveće slabosti, pokušavaju da unize, povrede i unište slabije od sebe. Stajnbek minijaturom u kojoj Kruks (invalid, crnac u rasističkom okruženju) kritikuje Lenijev san o farmi i podsmeva mu se, predstavlja jednu od velikih ljudskih istina a to je da ugnjetavanje nije isključiva „privilegija“ jakih i moćnih.

Većina likova u romanu živi sa snom o nekakvom drugačijem životu – pre nego što će umreti, Karlijeva žena izjavljuje da želi da bude filmska zvezda. Kruks, ogorčen kakav jeste, dozvoljava sebi maštarenje o komadiću zemlje koji će jednog dana obrađivati na Lenijevoj farmi, kao i Kendi, koji deli njegov san o „svom komadiću zemlje“. Okolnosti u kojima se likovi nalaze većinu su „otkinule“ od njihovih snova – Karlijeva žena, na primer, prihvatila je užas braka sa njim. Ono što ove snove čini tipično „američkim“ (a u vezi sa Stajnbekovom idejom da je „američki san“ mrtav) jeste da svi sanjaju o „nepomućenoj sreći“, slobodi da slede sopstvene želje. Džordžov i Lenijev san o sopstvenoj farmi, na kojoj će biti sigurni od okrutnog sveta, je prototip američkog ideala. Njihovo putovanje, u toku koga Džordžu postaje jasno da je takav san nemoguć, na tužan način dokazuje da je Kruks bio u pravu: mesto takve slobode, zadovoljstva i sigurnosti ne može se naći na ovom svetu.

Nasuprot sumornoj Stajnbekovoj priči, dajem vam jedan lagan, za oko živopisan recept za kraj leta – tipičan za dolinu Salinas u kojoj je rođen.

SALATA SA ĆURETINOM I JABUKAMAappleTurkey

  • Mešavina zelenih salata
  • Kiselije jabuke (Genny Smith, Jonagold…)
  • 1 paketić (oko 100gr) plavog sira, izmrvljenog
  • Šaka kalamata maslina
  • 2 šolje grilovane ćuretine, iscepkane na trake
  • Pola šolje oraha
  • Pola šolje krutona (možete i sami da ih napravite, tako što ćete korice/ivice tost-hleba ili nekog drugog, vama omiljenog hleba, iseckati na kockice, pomešati sa malo maslinovog ulja i omiljenim začinom i kratko peći na 150 C)
    Pola šolje iseckanog crvenog luka
  • Preliv (dressing) po želji – predlažem limetu, maslinovo ulje, malo šećera, so, biber i slatki čili

Poređajte različite vrste oprane i na trake isečene zelene salate u činiju, na nju stavite ćuretinu, plavi sir, masline, krutone, crveni luk i jabuke. Ne štedite preliv!!!!

Advertisements

Ostavite odgovor

Molimo vas da se prijavite koristeći jedan od sledećih načina da biste objavili svoj komentar:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s