Šta može da se skuva od alegorije?

„Fantazija treba da bude što je moguće bliža novinarstvu“ – Dino Bucatidino

Đuzepe Korte, sa stanjem koje se jedva može nazvati bolešću biva primljen u sanatorijum – radi posmatranja. Posmatranje se, na njegov užas i nevericu pretvara u nešto drugo – od lakog bolesnika, koji je smešte u sanatorijum radi rutinskih provera, on postaje neko čija (neimoenovana) bolest će ga postepeno „spustiti“ sa sedmog sprata, rezervisanog za lakše bolesnike do prvog, na kome s smešteni oni čiji je silazak završen. Đuzepe Korte je, na najjednostavnijem nivou, žrtva bolničkog osoblja, žrtva obmana i manipulacija, sa ciljem da se dovede do najnižeg sprata u sanatorijumu. Njegovo „spuštanje“ do dna bolničke piramide predstavlja ogledalo šireg društvenog konteksta u kome smo svi žrtve neiskrenosti, neefikasnosti, bezobzirnosti i i bezosećajnosti. Ili…bolničko osoblje, bar na površini nije u potpunosti neiskreno, neefikasno, bezobzirno i lišeno empatije – možda Korteu, jednostavno, pružaju najbolju negu, krijući istinu o njegovoj bolesti jer saosećaju sa njim – ili su, možda, samo ljudi…

Ne sećam se više da li sam svoj put do Dina Bucatija pronašla sama. Za Bucatija sam čula u srednjoj školi (prvaBucatijeva knjiga za koju sam čula bila je Tatarska pustinja ) i to je bilo sasvim slučajno, jer sam tražila nekoga ko piše kao Hulio Kortasar (a sada znam da je to nemoguće), a Borhes mi je „gužvao mozak“ u tom periodu, pa mi je neko preporučio Bucatija, Unamuna, Itala Kalvina… „Tatarska pustinja“, međutim, nije bila i prva koju sam pročitala…Do ruku mi je prvo došla „Poema a fumettpoem stripi“ i kombinacija mi se dopala – klasični grčki mit, adaptiran za savremeni kontekst. Svidelo mi se kako je Bucati „unapredio“ priču, ali su mi se, možda, još više dopali njegovi crteži, nešto nalik Pop artu. Uticaj pop kulture na knigu je očigledan i to je čini posebno interesantnom. Na veoma neobičan i umetnički višebojan način ova knjiga predstavlja simbiozu svih Bucatijevih talenata, možda najviše slikarskog, a bio je izuzetan slikar. A onda sam, neku godinu kasnije, naletela na „Prodavnicu tajni“.

„Prodavnica tajni“ je mali album sa naboljim slikama koje je Bucati naslikao, predstavljajući svoj unutrašnji svet, reprezentativna zbirka Bucatijevih priča, od kojih svaka, magičnim potezima slika portret pisca koji je, kao retko ko, od svojih alegorija uspeo da napravi duboku i uznemirujuću pesničku istinu. Moram da spomenem „Kolumbara“, kao savršenu minijaturu ljudske potrage za serćom, besmisla sa kojim prođe većina ljudskih života, ali moja omiljena priča i OVOLIKA preporuka za vas koji hodate putevima izvan očiglednog jeste…
„Sedam spratova“ je, u najneposrednijem smislu, jednostavna, realistična priča. Zapravo, u njoj se ništa posebno i ne događa…. Nema pažljivog razvoja likova, čak ni lika Đuzepea Kortea, ali upravo to odsustvo likova dramatično naglašava njegov „silazak“. Jezik je direktan, konkretan, precizan i jednostavan, bez fantastičnih motiva utkanih u metafore. Upravo je ovakav jezik ono što naglašava aktuelnost priče –smisao postaje jasan u sudaru jednostavnog stila kojim je priča napisana i jednostavne, ali neobične priče.

Ono što ljubiteljima Bucatija – i fantastike uopšte – brzo upada u oči jesu sitni detalji koji su, sa predumišljajem, razume se, tu da naglase dramu – niko od pacijenata (i osoblja) nema ime, izuzev Đuzepea, a tu je i namerno izostavljanje naziva bolesti zbog kojih ljudi dolaze u sanatorijum. Izuzev činjenice, naravno, da ovo nisu sitni detalji. Svaka stvar u priči je upravo ono što jeste i nije joj potrebno imenovanje ili objašnjenje i sve je puno višeslojne simbolike. Ukoliko uzmemo da alegorija ograničava simbolično značenje pojmova, onda je „Sedam spratova“ više od alegorije. Zgrada sanatorijuma, na primer, sa svojih sedam spratova, je „stvarno“ mesto, ali se broju sedam uvek pripisivalo mistično značenje. Korteovo postepeno spuštanje do prvog sprata simbolizuje i sedam dana biblijskog postanka sveta, ali se silazak niz spratove završava nestajanjem, a ne stvaranjem. Ukoliko je Korteova bolest stvarna, ona, očigledno, predstavlja daleko više – moglo bi se, bez sumnje reći da predstavlja život – život koji se „zatvara“, poput venecijanera na prozorima bolesničkih soba.

Ograničena perspektiva priče takođe naglašava sadržaj – sve što se u priči dešava ispričano je iz perspektive Đuzepea Kortea , a nama, kao čitaocima poznato je samo ono što Korte vidi i doživi, izuzev povremenog prisustva „glasa“ koji kao da daje izveštaj o tome šta on misli ili oseća, onako kako bi ga eventualnicrtez posmatrač video. Upravo činjenica da je fokus sve vreme na tome šta Korte misli ili oseća dodatno naglašava njegovu usamljenost, njegovu „odvojenost“ od ostalih pacijenata u sanatorijumu, ali i „odvojenost“ od ostatka sveta. On je istinski sam, kao što svaki čovek zaista i jeste. Čini se ironičnim to što Korte gotovo od samog početka zna da je prvi sprat za pacijente koji umiru, ali je to ironija kojom se Bucati jednostavno osvrće na smrtnu prirodu čoveka, naglašavajući da, iako su ljudi, na intelektualnom nivou, svesni činjenice da će umreti,na emotivnom nivou ne misle da će im se to zaista i desiti.

Svet Dina Bucatija, njegove teme i pogled na svet često su poređeni sa Kafkinim. Ono o čemu obojica piš jeste svet u kome izvesnost ne postoji, apsurdni svet modernog čoveka. Bucatijev svet je neobičan, možda i nerazumljiv, ispunjen misterijama , pun pretnji. Takav je i svet u priči „Sedam spratova“, koja predstavlja svojevrsnu satiru organizacija – svaka organizacija je i ljudska i univerzalna, a gde god postoji birokratija, prste meša i sudbina, a ljudi su upleteni u obe mreže. „Sedam spratova“ je sasvim sigurno satira, ali i više od satire – ona je svojevrsna alegorija na pojdinačne živote ljudi, kao pripadnika ljudskog roda, ali i jedinki u svemiru, ona je i prepoznavanje specifičnih uslova ljudskog postojanja, ali i odbijanja da se ti uslovi prihvate, prepoznavanje besmisla individualnog odbijanja da se život prihvati takav kakav jeste…

A kada je kuhinja u pitanju, složićete se sa mnom, Italija je sasvim sigurno jedna od najvećih kulinarskih nacija. Geografski položaj i klima obezbeđuju velike količine svežih, neverovatnih sastojaka, ali to znači da je Italija, tokom svoje bogate istorije, a upravo zbog svog svog položaja „usred“ Mediterana, bila i pod gastronomskim uticajima Evrope, Afrike, ali i Bliskog i Dalekog Istoka stotinama godina.

Italijanska jela su inspirativna i nezaboravna, a svaka od regija nudi neponovljiv spoj ukusa, tradicije i načina pripremanja hrane. Nijedno jelo se ne sprema isto čak ni u dve susedne regije – čak se i klasična jela spremaju na drugačiji način čak i od sela do sela, ili od jedne „none“ do druge. Regiju Veneto sam izabrala, budući da je Bucati rođen u Belunu, šarmantnom mestašcetu u ovoj severnoj italijanskoj regiji. Ova regija poznata je po slatkišima, koji čine značajan deo italijanskog kulinarskoveneto chickeng nasleđa.

Piletina VENETO

3 velika paradajza
1 pile srednje veličine, isečeno na komade
Maslinovo ulje
1 glavica iseckanog crnog luka,
1 stabljika celera (iseckan)
½ čaše suvog belog vina
Origano, so, biber
Balsamiko sirće
200-300 gr svežih pečuraka (šampinjoni, bukovače, lisičarka…)

Komade piletine uvaljajte u brašno i stavite u tiganj da se kratko proprže. Dodajte luk i celer, a zatim dinstajte nekoliko minuta. Kada luk i celer omekšaju, dodajte balsamiko sirće, vino, paradajz i pečurke i nastavite da dinstate dvadesetak minuta. Služite sa pirinčem, palentom ili pastom (penne). Ne počinjite bez čaše dobrog, dobro ohlađenog belog vina – Sauvignon Blanc ili Chardonnay (vinariju birajte prema džepu…)

Najpoznatiji dezert ove oblasti, a verovatno i čitave Italije, svakako je Tiramisu. Postoje brojni recepti za ovaj neodoljivi slatkiš, ali budući da je to silno korišćena tema, ovog puta predlažem vam nešto tradicionalnije (različite varijante ovog kolača prave se širom sveta) :

Bakin kolač (Torta Della Nonna)

je jednostavan, ali fantastičan kolač, kao što većina tartova i jeste (a ovde moja opsesija tartovima izlazi na scenu) sa bogatim, aromatičnim italijanskim kremom (kod nas poznatiji kao „žuti fil“), pinjolama i šećerom u prahu.

Testo:
350 gr brašna
160 gr maslaca
160 gr šećera
3 žumanca
Prstohvat soli
½ kašičice sode bikarbone
Nekoliko kapi ekstrakta vanile

Krem:
1 litar mleka
8 žumanaca
140 gr šećera
90 gr gustina (ili brašna)
Rendana kora 1 limunatorta de la nonna

Za ukrašavanje:
Šećer u prahu
Pinjole (ili listići badema..ili nešto treće)

Dobro umesite sastojke za testo i ostavite bar jedan sat u frižideru.
Za fil: dobro umutite žumanca sa šećerom i gustinom, dodajte malo hladnog mleka i ekstrakt vanile. Mleko zagrejte u šerpi sa duplim dnom (ili u manjoj šerpi koju ćete staviti u veću u kojoj je voda). Kada se mlao zagreje (ne i proključa) umešajte u njega smesu sa jajima i mutite dok se krem ne zgusne. Ostavite da se ohladi,uz povremeno mešanje (kada se krem malo ohladi, možete da dodate u njega komadić maslaca).
Testo podelite na dva dela (donji deo treba da bude nesšto veći) i razvaljajte oba dela na veličinu pleha. Stavite papir za pečenje u pleh, a preko njega donji deo kore. Koru izbušite viljusškom, pa preko nje sipajte krem. Prekrijte krem drugim delom testa, odsecite krajeve koji vire preko ivice pleha, pospite pinjolama ili listićima badema i stavite da se peče oko 40 minuta na 180° C. Ostavite da se ohladi. Ukrasite šećerom u prahu.

Ako mene pitate, vreme je savršeno za Bucatija – prohladni, sivi kišni dan, koji vam se razvlači kroz sobu, zaustavljajući sat, terajući vas da se, s vremena na vreme, samo tako, zagledate kroz prozor, a onda odšetate do svog omiljenog mesta za čitanje i zaboravite šta ste to, kraj prozora, pomislili – kako je i sam Bucati pisao: „…Voleo bih da mi dođeš u zimsko veče, pa da se zajedno, stisnuti jedno uz drugo iza prozora, dok posmatramo samoću mračnih, zaleđenih puteva, setimo naših zimskih priča u kojima smo živeli zajedno, a da to nismo ni znali…“

Advertisements

Ostavite odgovor

Molimo vas da se prijavite koristeći jedan od sledećih načina da biste objavili svoj komentar:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s