DA LI ANDROIDI JEDU SILICIJUMSKE PLJESKE?

„Istorija svake veće galaktičke civilizacije teži ga prođe kroz tri zasebne i prepoznatiljive faze, a to su preživljavanje, istraživanje i produhovljenje, drugačije poznate kao faze Kako, Zašto i Gde. Na primer, za prvu fazu osobeno je pitanje ‘Kako ćemo da jedemo?’ za drugu ‘Zašto jedemo?’ a za treću ‘Kuda ćemo na ručak?’
Daglas Adams „Autostoperski vodič kroz galaksiju“

O tome  kakva veza postoji između Madredeus-a i solunske magle i zašto moj suprug i ja još nismo ispričali svoju Lisabonsku priču, neki drugi put…ali da su „Faluas Do Tejo“ i baš ta magla imali ogroman uticaj na sve što nam se kasnije desilo u životu, to vam je cela istina, kao i ona o tome da su ljubav i kuvanje nerazdvoj1ivi začini života. Elem, za vas ..i ostatak vaseljene, pogled na gastronomske marifetluke mog supruga, šire poznatog kao „Tajko“…

Dozvolite da se predstavim. Ja sam jedan od Muškaraca (Njen suprug. Otac Tri Sina) i Čuvalac Mačka Findusa iz prethodnog bloga.
Kako bih opisao sebe? Sredovečni ljubitelj SF-a, jedan od onih koji su, skoro potpuno, zaboravili većinu knjiga koje su pročitali. Što zbog krize srednjih godina, što zbog sleep deprivation programa na kome se supruga i ja nalazimo poslednjih 12 godina (treba odgajiti sitnu decu) ili zbog tatar bifteka koji sam pojeo pre dvadesetak godina, a za koji ne mogu sa sigurnošću da tvrdim da nije bio lud.
Rado se setim vremena kada sam knjige čitao duže od 15 minuta, odnosno, ostajao budan i duže od navedenog vremena. Iskreno, nedostaje mi to vreme i nadam se da ću biti u prilici da se podsetim i mnogih drugih, a uz to i ostanem budan nakon prvih desetak znakova interpunkcije.
Kada sam upoznao moju suprugu Natašu shvatio sam da bi trebalo da se bavi i nečim drugim, a ne isključivo prevođenjem. Ali, tek pošto me je povela sa sobom na Coox’n’Boox putovanje kroz vandimenzionalnu fuziju kulinarstva i književnosti ukapirao sam šta bi to „drugo“ moglo da bude. Ovaj blog je prvi korak.
COOX n BOOX je za mene postao neka vrsta fantastičnog vozila koja me vozi kroz gastro2nomiju, vreme, prostor i književnost.

Ako sam i imao na početku dilemu o čemu da pišem – o poslasticama za ljubimce, s obzirom da sam marveni lekar ili hajvan hećim, kako to voli da kaže moj dragi kolega Mile Šainović iz Bora, jednog malog mesta pored Zaječara ili poslasticama sa kojima sam se susretao u knjigama mog omiljenog žanra – naučnoj fantastici, sada je definitivno nemam! Odatle i naslov ovog mog pisanija, a koji je parafraza na naslov jednog od mojih omiljenih dela („Da li androidi sanjaju električne ovce?“- Filip K. Dik) po kome je snimljen i jedan od najboljih SF filmova svih vremena – „Blade Runner“.

Kada nekome, ko ne čita naučnu fantastiku, pomenete ovaj žanr, prvo što im padne na pamet su I Ti, virusi koji kose čitave civilizacije, pucnjava u svemiru, borba protiv bradatih Conchita WURST – Like vanzemaljaca, otmice u saradnji sa tajnim organizacijama Novog Svetskog Poretka. Da ne grešim dušu, sete se i Kim Bejsinger, vanzemaljske maćehe u crvenom aljinčetu ili ženki kupoglavih koje se stide svoje gole glave, dok im obnažene grudi landaraju, povoljno.

Retko ko se i seti SF dela kao izvora kojekakvih đakonija. Jer, pobogu, SF ne čitamo zbog gastronomije, već iz nekih potpuno fantastičnih razloga.

Elem, kraća retrospektiva SF kulinarstva bi nam pokazala što šta: bezukusne tablete i grozomorne paste iz tube koje, na volšeban način, zadovoljavaju sve potrebe organizma za hranljivim materijama, raznobojne tečnosti različite gustine, svinje sa drveta, zatim alge iz roda Hlorela, ali poreklom iz sazvežđa Sigma Drakonis, sunđereks – sunđerastog keksa potopljenog u cijanidni rastvor, raznorazna bića koja se brčkaju u čorbama, supama i vanzemaljskim potažima.

Izazov je bio da zamislim kakav ukus ima sočni stek koji Neu nudi Morfeus ili voćni kolač koji indukuje orgazam, dok se okolo muva Persefona (Monika Beluči – slučajno?) ili surta sa Merkura, protin (nije greška) ili nešto što se zove koncentro. A onda sam odustao. Kao što sam odustao od toga da shvatim kako oni to tamo putuju kroz prostor i vreme. Šta sam uradio? Jednostavno sam prihvatio.

Za početak bih, radi lakšeg snalaženja kroz menije SF književnosti hranu podelio na nekoliko načina.
Podela I:
A. Hrana zemaljskog porekla
B. Hrana vanzemaljskog porekla

Podela II:
A. Hranu bez ukusa
B. Hranu određenog ukusa
C. Hranu Koja Ukusom Podseća Na Piletinu

Podela III:
A. Hrana koju Neko kuva
B. Hrana koju Nešto kuva

4
Postavio sam sebi jedno pitanje – koji od mojih omiljenih SF naslova može da obuhvati sve prethodno navedene podele hrane i došao do favorita – Autosoperski vodič kroz galaksiju i Restoran na kraju svemira od Daglasa Adamsa.

Zašto baš ove dve knjige? Jedine dve knjige koje se bave odgovorom na Pitanje! A šta je Pitanje, zapitaće se neki od vas? Pitanje je pitanje koje svako od nas sebi postavi pre ili kasnije. Nema baš mnogo veze sa smislom života, ali je isto toliko tajanstveno-egzistencijalno. Odgovor na ovo pitanje je 42. Pa vi vidite…

„O nemoj mi sipati više tog starog džanksa / ne, nemoj mi sipati tog starog džanksa / Jer glava će da mi puca, jezik da mi muca, oči će vatra da mi kljuca, a srce prestati da kuca / ma daj, sipaj mi još tog grešnog, starog džanksa!“

Za one koji nisu imali tu sreću da pročitaju bilo koju od knjiga Daglasa Adamsa evo kraćeg prikaza. Obe knjige opisuju svemirske avanture dvoje zemljana (Artur Dent i Triša Mek Milan, alias, Trilijan), vanzemljaka (tako vanzemaljce zovu naši sinovi Gavrilo i Pavle) Forda Prefekta sa planete u blizini Betelgeza, druge najsjajnije zvezde sazvežđa Orion, Zaphoda Biblbroksa, „pustolova, uvek do krajnjosti nekonvencionalnog, poznatog lezilebovića (propalice, barabe? – sasvim moguće), pisca šokantnih memoara, očajnih manira, često smatranog za potpuno iščašenog”.

Da vas ne bih previše zamarao opisom Vodiča i Restorana, predlažem da, koliko sutra, odete do neke knjižare i kupite obe knjige. Kupite pivo i kikiriki (da nadoknadite tečnost i elektrolite u toku prelaska) i započnete predivno putovanje kroz maštu.

5Složićete se da je vreme da kažem nešto i o hrani.

Jelovnik Milivejsa navodi, uz odobrenje izdavača, odlomak iz ‘Autostoperskog vodiča kroz Galaksiju’. Navod je sledeći: „Istorija svake veće galaktičke civilizacije, teži da prođe kroz tri odvojene i prepoznatljive faze, a to su preživljavanje, istraživanje i produhovljenje, drukčije poznate kao faze KAKO, ZAŠTO I GDE. Na primer, za prvu fazu karakteristično je pitanje: „Kako ćemo da jedemo?“ Za drugu: „Zašto jedemo?“ A za treću: „Kuda ćemo na ručak?“

PODELA I

A. Hrana zemaljskog porekla

Hrana koju mogu spremati i jesti zemljani, ali i vanzemljaci. Doduše, način pripreme i konzumacija zavise od ugla gledanja. Ovi prvi je često posmatraju kroz polje „tuđeg problema“ – Polje Tuđeg Problema se oslanja o prirodnu naviku ljudi da ne vide ono što ne žele, ne očekuju ili ne mogu da objasne.

Crno pivo i kikiriki – dve namirnice koje su se već pojavljivale na ovom blogu, ali ne sa ovom svrhom –pivo kao miorelaksans (sredstvo za opuštanje mišića) i kikiriki kao izvor elektrolita i proteina izgubljenih u toku boravka u zraku za prenos materije, odnosno, u procesu „autostopiranja“ (nema nikakve veze sa stopiranjem automobila, ali kako drugačije objasniti zemljanima „švercovanje“ u svemirskim letelicama).

Mleko, čaj, limun, zelena salata, masline – namirnice koje se koriste, uglavnom, za poređenje po boji, konzistenciji i načinu upotrebe ili kao dodaci vanzemaljskim specijalitetima (podseća na…). Limun, BTW, služi da osveži mozak jedne od glava, ako su vam drugu odsekli, što je Predsednik Imperjalne Galaktičke Vlade, gdin Biblbroks, iskusio.

PODELA II

Ova podela je prilično subjektivna i zavisi od vašeg porekla. Kako možete reći za neku hranu da je bez ukusa, ako u vašim ustima, osim 4 osnovne vrste gustativnih receptora – kiselo, slatko, slano i gorko, ne postoji ni jedna druga vrsta receptora? Ali isto tako, ne možete reći za neku hranu da je određenog ukusa, ako do sada niste imali prilike da probate ništa drugo osim sarme, krvavice, brizli ili belmuža. Na kraju, posle svake rasprave sledi čuveno – PODSEĆA NA PILETINU!

PODELA III

A. Hrana koju „Neko“ kuva

Hrana koju spremaju i konzumiraju samo vanzemljaci, ali i retki autostoperi poreklom sa Zemlje, kada su prinuđeni na to.

Najbolji kuvari u univerzumu su zasigurno Dentrasi – Dentrasi su pleme gurmana koje su Vogoni u poslednje vreme upošljavali kao kuvare, pod strogim sporazumom da se jedni s drugima neće mešati. Na njihovom meniju se nalaze specijaliteti poput odreska od veganskog nosoroga i pečenje od arkturijanskog megamagarca.

Kako su Dentrasi pripremali hranu za Vogone, morali su da nauče da pripremaju i blistave rakovice s oklopima od dragulja, koje su Vogoni jeli pošto bi zdrobili njihove oklope pomoću gvozdenih čekića.

B. Hrana koju „Nešto“ kuva6

Ako ste se ponadali da su Dentrasi „Nešto“, moraću da vas razočaram! Dentrasi su „Neko“, a „Nešto“ je Nutrimatička mašina. Mašina je deo čuvenog svemirskog broda „Zlatno Srce“, jedinog broda u univerzumu koji ima pogon Totalne Neverovatnoće, odnosno, pogona koji vam omogućava da budete u svim tačkama univerzuma, istovremeno. Kako radi i šta radi ova mašina?
Posle pritiskanja dugmeta sa natpisom ‘piće’ vrši trenutnu, ali vrlo iscrpnu analizu vašeg čula ukusa, zatim spektroskopsku analizu vašeg metabolizma i potom šalje signale niz nervne puteve sve do centara za ukus da bi proverila šta će biti najbolje primljeno. Međutim, nikome nije bilo jasno zbog čega to radi, jer je uvek isporučivala čašu tečnosti koja se gotovo u potpunosti, mada ne sasvim, razlikovala od čaja..
U slučaju da mašina nije shvatila šta želite, ni posle navedene iscrpne analize, postavila bi vam pitanje: „Želiš ukus suvog lišća poparenog vrelom vodom? Sa mlekom? Ištrcanim iz krave?“ Ako bi na ovo pitanje odgovorili potvrdno, njen sledeći korak bi bila produkcija „nečega“, uz komentar „Uzmi i uživaj“, što je, inače, moto Sirijuske Kibernetske Korporacije, čije je čedo/čudo ova mašina. Ne brinite, veoma brzo bi shvatili da nema smisla fantazirati i da je potrebno samo nešto čime bi utolili glad i žeđ.

Autostoperski vodič kroz Galaksiju pominje alkohol.
On kaže da je od svih pića, koja možete kušati u univerzumu, najbolji Pangalaktički Grgolj Blaster. On kaže da pangalaktički grgolj blaster deluje tako kao da vam mozak rasparča kriška limuna u koju je ubačena velika zlatna cigla. Vodič govori o tome na kojim se planetama pravi najbolji pangalaktički grgolj blaster, koliko se od vas očekuje da platite za njega i koje će vam dobrotvorne organizacije posle pomagati da se rehabilitujete. Vodič vas čak savetuje kako da ga sami napravite.7

RECEPT ZA PANGALAKTIČKI GRGOLJ BLASTER (preuzeto)

 Uzmite celokupnu sadržinu jedne boce starog džanksa.
 Ulijte jednu meru vode iz okeana Santraginusa V – ah, ta morska voda Santraginusa… Ah, ta santraginjanska riba!!!
 Spustite unutra tri kocke arkturijanskog megadžina i sačekajte da se izmešaju s tečnošću (sve mora biti dovoljno ohlađeno, inače će se benzin izgubiti).
 Propustite četiri litre falijanskog močvarnog gasa kroz sve to, u spomen na sve one blažene stopere koji su umrli od zadovoljstva po močvarama Falije.
 Na vrh srebrne kašičice dodajte malo kvalaktinske esencije hiperminta, koji podseća na sve one tanane miomirise tamnih oblasti Kvalaktine, pune pritajenog tajanstva i slasti.
 Dodajte zub algolijanskog sunčanog tigra.
 Posmatrajte kako se topi i širi plamen algolijanskih sunaca duboko kroz srce pića. Kapnite malo zamfuora.
 Dodajte maslinku.
 Popijte… ali… vrlo pažljivo…

BURGER VELIKOG PRASKA

Ovo i nije klasičan recept, već je opis situacije u kojoj vašem stolu, umesto konobara, prilazi krupna, mlečna životinja,8 veliki, debeli, mesnati četvoronožac koji liči na vola, krupnih vodnjikavih očiju, malih rogova i sa nečim što podseća na ponizni osmeh na licu. Koja bi bila vaša reakcija da vam navedena životinja ponudi svoju plećku, dobro odgojen but, mogućnost da od njenog mesa napravite paprikaš (ili nešto što liči na isti) ili da vam vrlo slikovito opiše kakav doživljaj bi bila konzumacija njene džigerice? Budite uvereni da ne morate da razmišljate o humanom aspektu pripreme hrane, jer će vas živuljka osokoliti na kraju porudžbine da ne brinete o tome.

Na kraju, šta reći osim: – BOLJE JE DA SVAKOGA DANA BUDETE SREĆNI, NEGO U PRAVU!

Advertisements

Ostavite odgovor

Molimo vas da se prijavite koristeći jedan od sledećih načina da biste objavili svoj komentar:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s