Omaž ljudskoj patnji

Svet svakoga slomi, ali na kraju ispadne da su neki jači na slomljenim mestimaErnest Hemingvej

Gregori Pek i Ava Gardner u šatoru, u nekom afričkom logoru, u senci Kilimandžara – on ranjen, priseća se svoje (ne)slavne prošlosti koju su obeležili pisanje, lov i žene—od pariskih salona, preko afričke savane i krvlju okupanih španskih ulica, suočen sa sigurnom smrću zbog gangrene, pokušava da da smisao svom životu na izmaku….moj prvi literarni susret sa Hemingvejem bio je film “Snegovi Kilimandžara“ (čitav život je prošao od tada..), a moj prvi gastronomski susret sa istim bile su kokice uz film (neslavan početak, možda, ali, evo moje prilike da popravim utisak…). Elem, Ernest Hemingvej…

Zahvaljujući vremenu koje je, kao dečak, provodio sa svojim ocem, bio je veoma vezan za prirodu, a njegova dela obojena su upravo iskustvima koja je imao kao hemribar, lovac i zaljubljenik u borbe bikova. Čitavog života koketirao je sa smrću – pre svega zahvaljujući svom burnom, pustolovnom životu: u španskom građanskom ratu u njegovoj sobi je eksplodirala bomba; u II Svetskom Ratu ga je udario taksi i dva puta se avionom srušio u Africi. U ranim radovima opisuje dva tipa ljudi: osobe koje se bore za moralne vrednosti u koje veruju i koji se s cinizmom odnose prema svemu osim sopstvenih emocionalnih potreba. Drugi tip ljudi čine jednostavni karakteri i primitivne emocije, kao što su lovci na nagrade i borci s bikovima.U svojim prvim delima pisao je o bespomoćnim i poraženim ljudima, i od tada se sve izraženije bavio socijalnim problemima.

Hemingvejeve kratke priče nedvosmisleno ukazuju na njegovu urođenu sklonost ka životinjama i povezanost sa prirodom, što je čest motiv u njegovim delima (romanima, ali i kratkim pričama i esejima), ali je, svakako, zanimljivo da osam priča o kojima vam noćas pričam, predstavljaju izuzetan momenat u ionako izuzetnom književnom opusu Ernesta Hemingveja, ako ni zbog čega, a ono zbog činjenice da je na životinje koristio kao ključne “rekvizite”, ili “mere” za građenje dramatičnih efekata – doduše, ne na način na koji su na razvoj priče uticali bikovi u “Sunce se ponovo rađa” ili leopard i hijena u “Snegovima Kilimandžara”. Tehnika uvođenja poređenja, metafore, impliciranja, asocijacija, insinuacija, podsetnika ili “podstrekača”, korišćenjem životinjskih likova jeste ono što je ovim kratkim pričama obezbedilo prvoklasni kvalitet – zapravo, to je način na koji je Hemingvej suptilno “rukovao” živim bićima gradeći priču. U odnosu naCompleteShortStoriesHemingway centralne motive, priče bi se uslovno mogle klasifikovati u tri grupe

Dečije priče:
„Dobri lav“
„Verni bik“
Ratne price:
„Leptir I tenk“
„Crni magarac na raskrsnici“
Priče o bračnim sukobima:
„Mačka na kiši“
„Bregovi kao beli slonovi“
„Kanarinac za jednu osobu“
„Nabavi psa vodiča“

Hemingvej je ovih osam priča napisao za sestrića Adrijane Ivanović, jedne od “čarobnica”, kojima je “Tata” bio očaran. Objavljene su 1951.godine, a Adrijana je uradila ilustracije.

Kritičari su ove priče često videli kao oslobađanje Hemnigvejevih strahova – onih vezanih za njegov privatni život, ali I literarnih nedoumica, pa je “Verni bik” tumačen kao “reafirmacija” njegove ljubavi prema supruzi (broj 4 – Meri Velš), ali i idealizacija Hemigveja kao pisca, a “Dobri lav” kao laskavi autoportret posvećenog pisca koji se dosledno drži svog prepoznatljivog stila, uprkos odbacivanju od strane kritičara i smehu i preziru bivših prijatelja, čak i kao parodiju pisca na sopstveni život. Ipak, u poređenju sa “Preko reke i u šumu” (roman nastao u isto vreme), likovi su daleko složeniji nego što bi parodija mogla da sugeriše.

Ljudska mašta je, sve u svemu, dovoljno “brza” da može da dočara odraz piščevog lika iza protagonista u ovim pričama, pa teorije o “autoportretu” ili “self-parodiji” ne bi trelavbalo sasvim olako odbaciti. Naglasak je, ipak, na činjenici da su ove dve priče (“Dobri lav” i “Verni bik”) price za decu i da intenzivno “eksploatišu” dva fundamentalna motiva u dugoj istoriji dečijih priča (kao što su “Ružno pače” i “Pepeljuga”), a to su “neobičnost” i “vernost”, koji heroje (i heroine) otuđuju od njihovog uobičajenog miljea i uzdižu u više, plemenitije nivoe postojanja. Obe priče uspevaju da zabave decu, ali i da ih upute ka pravim vrednostima, bez namere da se dopadnu odraslima. Ukoliko se tako posmatraju – kao dečije priče (što je i bila Hemingvejeva namera), i “Dobri lav” i “Verni bik”, koje su dugo smatrane nezanimljivim i, u najboljem slučaju, tretirane kao auto-portret koji se klacka na granici parodije, zablistale su na literarnoj sceni zahvaljujući jednoj drugoj knjizi – The Complete Short Stories of Ernest Hemingway, the Finca Vigía Edition (preporučujem– Bregovi kao beli slonovi, nove i zaboravljene price – Solaris, Novi Sad).

„Dobri lav“: Plemeniti povratak kući ismejanog grifona

“Neobičnost” dobrog lava leži upravo u činjenici da je dobar, ali i da ima krila. To je razlog zbog koga ga ostali lavovi ismejavaju i zbog koga, konačno, požele i da ga ubiju. Ova, naizgled smrtonosna „mana“ ukazuje na to da je on grifon, fantastično stvorenje sa glavom orla i telom lava. Njegov otac, koji je takođe grifon, živi u „gradu“, a ne u Africi, zemlji divljaka, stoji ispod zvonika i gleda sa visine na hiljade golubova, svojih podanika – dokaz da „dobri lav“ pripada daleko plemenitijem društvenom sloju i višem kulturnom nivou od divljaka kojima je okružen. Zahvaljujući svojim moćnim krilima, dobri lav beži iz Afrike, umakavši „za dlaku“ očnjacima i kandžama opake lavice. Dobri lav perfektno govori španski i francuski jezik, ne ždere meso Hindu-trgovaca, kao „zli lavovi“, dobri lav se hrani pastom i škampima, pije koktele „Negroni“ i „Amerikano“ upravo zato što je dobar. Bežeći od nekulture, divljaštva i prostakluka, dobri lav sleće na Trg Svetog Marka u Veneciji, gde ga svi toplo dočekuju, pozdravlja se sa svojim ocem (ljubi ga u oba obraza) i upućuje se na mesto na kome su i on i njegov otac redovni gosti – u „Harijev bar“. Budući da je ovo dečija priča , sve smešne i šašave stvari su, naravno, moguće. Finale priče je mali detalj koji se odnosi na to da se dobri lav, ipak, promenio u Africi – tek toliko da u svom omiljenom baru za večeru naruči „Sendvič od Hindu-trgovca“ (što za konobara, očekivano, ne predstavlja nikakav problem). Dobri lav posmatra lica svih tih „lepih“ ljudi oko sebevenecija, a ne „zle lavove“, zna da je kod kuće i to ga čini veoma srećnim.

Za decu je, tu, naravno, poruka da svako živo biće negde pripada i da mora da bude upravo tu – na mestu kome pripada i među stvorenjima – plemenito, inteligentno biće ne meša se, dakle, sa neukim divljacima…

«Dobri lav» je, i izvan granica parodije, negovao poseban stil – i kada su hrana i piće bili u pitanju. Hemingvejeva strat prema piću moraće da bude tema (bar jedne!) posebne priče, a ovom pričom pokušaću da vas uvedem (za one koji već nisu upoznati sa fenomenom „Hemingvejeve kuhinje“) u gastronomske avanture velikog pisca, koji se ni na kampovanju nije zadovoljavao običnom hranom, već je sa sobom nosio čitav set odgovarajućeg posuđa…(Preporučujem knjigu The Hemingway Cookbook – Craig Boreth).

Bilo da se nalazio na nekoj od kubanskih plaža, u afričkoj savani ili usred Pariza, „Tata“ je voleo dobar život – a to je, naravno, podrazumevalo i pripremanje dobre hrane. “U redu je prepustiti se grubom životu u šumi, ali dobar lovac je čovek kome je zaista prijatno među drvećem” (E. Hemingvej)”. Još kao dete, provodio je mnogo vremena pecajući u Mičigenu i voleo je da priprema ribu, za razliku od njegovih prijatelja koji se baš nisu snalazili “za šporetom” i kojima je glavna ideja u vezi sa kuvanjem bila “prži sve i prži ga dobro”! U nekom od narednih tekstova o Hemingveju (budući da je i literarno i gastronomski zaista inspiracija), pisaću o njegovoj čuvenoj pastrmci sa slaninom ili hamburgerima, a danas vam serviram:

Hemingvejeva hladna čorba od krastavaca

Sastojci:

  • Tri krastavca
  • Komadić maslaca
  • 1 kašika iseckane sveže mirođije ili nane
  • 1 praziluk (samo beli deo), iseckan na kolutiće
  • 1 kašika brašna (može I gustin)
  • 2 šolje pileće supe (može i supa u kocki)
  • So
  • Biber
  • Pavlaka za kuvanje
  • Sok od pola limuna
  • Kašika meda (po želji)

supaOljuštite dva krastavca i isecite ih na kolutove. Oljuštite i izrendajte treći krastavac. Zagrejte maslacu većoj šerpi ili dubljem tiganju, dodajte kolutove krastavca i dinstajte na tihoj vatri nekoliko minuta. Dodajte mirođiju ili nanu i praziluk i nastavite da dinstate još dvadesetak minuta. Umešajte brašno (ili gustin) i nastavite da dinstate još nekoliko minuta, neprestano mešajući. Dodajte pileću supu, so i biber i ostavite da se krčka na tihoj vatri oko pola sata. Ostavite smesu da se ohladi, a zatim je izblendirajte. Vratite u šerpu (tiganj) i dodajte još soli i bibera, ukoliko je potrebno. Dodajte nekoliko kašika (ili više, što ja uvek radim!!!) pavlake za kuvanje, sok od limuna i med, a zatim umešajte narendani krastavac. Ostavite u frižider do služenja i servirajte u ohlađenoj činiji. (U originalnom receptu korišćen je i lovorov list, ali ja nisam ljubitelj istog, pa ga ne koristim).
A za ovo maglovitu novembarsku noć koja mi se cedi na prozore, preporučujem…negroni

Koktel “Negroni”
Koktel Negroni je gorko italijansko piće koje se služi uz čašu soda vode, kako biste neutralisali gorak ukus. Dobio je naziv po grofu Kamilu Negroniju iz Florentine. Tokom dvadesteih godina prošlog veka, grof Negroni je posećivao brojne barove širom Italije, u kojima je sa svojim prijateljima pio koktel ”Americano”, ali sa dodatkom džina, pa su uskoro svi nručivali ovaj koktel „na Negronijev način“. Koktel ”Americano”, koji je bio rezultat pro-američkog raspoloženja nakon Prvog Svetskog Rata, bio je veoma popularan u Florentini. Navodno je grof Negroni u koktel ”Americano” dodao džin kako bi dobio piće koje odgovara njegovom staležu. Smućkajte sebi jedan ”Negroni” i zamislite da ste u Florentini dvadesetih godina..ili sa ”Tatom” i Martom Gelhorn u zoru Građanskog rata u Španiji…
– 2 cl Gordon’s Special London Dry Gin (ili neki drugi…)
– 2 cl Campari
– 2 cl Martini Rosso
– Soda voda

Advertisements

Ostavite odgovor

Molimo vas da se prijavite koristeći jedan od sledećih načina da biste objavili svoj komentar:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s