Meze na stepenicama

-Šta rade muškarci po kafanama?
-Ništa ne rade.
-A šta pričaju?
-Ništa naročito.
-Pa zašto onda sede po kafanama?
-Baš zato.  (Duško Radović)

Mehana, kavana, karvelike stepenice 3avan saraj, aščinica, han, mejhana, birtija, bife, gostionica, krčma, bar, restoran ili ugostitelјski objekat…gotovo sve među prvim beogradskim kafanama nazive su dobijale po svojim gazdama ili vlasnicima zgrade u kojoj su se nalazile: Šiška-Lazina, Kolarac, Hadži-Maksimova, Uroševa, Šiškova, Hajdukovićeva kafana, Panđelova, Pandilova, Taletova, Dumina, Najdanovića, kafana Petka baštovana, Pere Džambasa, Žmurkova, Čadina, Alekse Žandara, Vitorova pivnica, Germanova bašta, Đozina kafana, Zulјanova kafana, Šumenkovićeva, Sokolovićeva. Čest je bio i slučaj da kafana bude nazvana po zanimanju one klase ljudi koji su se u njoj skupljali: trgovačka kafana, Esnafska kafana, Tesač, Ratar, Tri kovača, Devet kočijaša, itd .Savamala, naravno, kao stecište svih profila koji su, čini se, sa svih krajeva globusa prispevali u Beograd, nije oskudevala u kafanama.

Za vreme nemačke okupacije od 1789. do 1791, kada je posle mira u Svištovu Beograd ponovo vraćen Otomanskoj imperiji, na Savskoj jaliji bilo je nekoliko starih trošnih turskih brvnara, naseljenih bostandžijama, lađarima i Ciganima. Po tim starim trošnim kućama nazvan je taj kraj Kavana ili Savska jalija, za razliku od Dunavske jalije, na istočnom kraju varoši. Iz Savamale srpski ustanici sa Karađorđem na čelu zauzeli su 1806. godine varoš Beograd i to ulaskom Konde bimbaše i Uzun-Mirka Apostolovića kroz Sava-kapiju koja se nalazila gde su današnje Velike stepenice u Karađorđevoj ulici. Po propasti Karađarđeve Srbije 1813. godine došao je za vezira Marašli Ali-paša, rodom iz Azije, koji je posle drugog srpskog ustanka 1815. godine zaključio usmeni sporazum sa knezom Milošem. Kraj od Sava-kapije pa do Tri ključa (nraj blizu Mostara) bio je većim delom pod vodom, sa bezbroj livada i pašnjaka. Ceo taj teren dobio je knez Miloš od Marašli–paše u ličnu baštinu. Miloš je ubrzo podigao na savskoj obali mali savamalski kraj — prvu Jatagan-malu u Beogradu, koji se sastojao od 150 bednih kućeraka u kojima su živeli begunci iz Bugarske i Mađarske, bosanski lađari i srpski Cigani.

Stara Skafana 1avamala prostirala se od Varoš kapije ka savskoj padini, Karađorđevom ulicom, Nemanjinom do Miloša Velikog, celom donjom stranom iste do Tri ključa, zatim Abadžijskom čaršijom (danas Ulica Narodnog fronta), pa Balkanskom, Prizrenskom do kafane „Zlatno burence“, Kosmajskom do Pop-Lukine ulice. Za vreme vlade kneza Miloša preduzete su mere da se na grebenu ggrema Savi van šanca i palisada izgradi Srpska varoš. Zato je 1828. godine preseljeno groblje sa Varoš-kapije na Tašmajdan. Tada, prvi put u istoriji Beograda, varoš se pomerila na savsku padinu. Neprekidno do tada, kroz celu istoriju Beograda u starom, srednjem i novom veku, od Rimljana pa do mađarskih, turskih i nemačkih osvajanja, varoš se razvijala na dunavskoj padini. Knez Miloš je prvi promenio ovaj istorijski razvoj i savska padina je ostala i do danas lepša i izgrađenija nego dunavska.

Centar Savamale činile su ulice Bosanska (danas Gavrila Principa), Sarajevska i Karađorđeva. U tim ulicama nalazile su se stare kafane: „Čokot“, „Deligrad“, „Kragujevac“, „Venecija“, „Liman“, „Bosna“, „Kičevo“, „Bosfor“, „Zlatna lađa“ „Kraljević Marko“ i mnoge druge u kojima je strujao veseo i bujan život, jer su Savamalci umeli da žive i vesele se. Od „Bristola“ i Železničke stanice do blizu Tri ključa sve uza Savu bila je Ciganska bara koju je jedan duhoviti Savamalac nazvao Barom Venecijom. Gde je hotel „Bristol“, bio je čuveni Paranosov han, u kame je odsedao Vasa Pelagić. Han je srušen 1899. godine da bi se regulisala Karađorđeva ulica. Malo dalje otvorio je 1874. godine Miloš Dimitrijeveić, frizer, toplo i hladno kupatilo. U Karađorđevoj ulici nalazile su se poznate trgovine kožom i gvožđarijom Paranosa, Perovića, Zdravkovića, Krsmanovića, Miljkovića.

U savamalskim ulicama bile su stare tipične kuće, naherene sa stotinu „partaja“, štala, sa bunarima ili česmama na sredini dvorišta oko kojih je ogromna bara sa dugošijastim guskama i govorljivim ženama koje peru veš. Jedan stari Savamalac opisujući ovaj kraj pre šezdeset godina kazuje „… Sa sirotinjom prešla je ovamo i ona falanga starih gazdarica, žena „u srpski“, udovica sitnih činovnika, starih prečanki koje su prodavale ovoje vinograde pa kupivši nameštaj počele izdavati „srbijanskim“ đacima i trgovačkim pomoćnicima stanove „za samca“. One su zauzele one jednolike i bezbrojne kućerke u dnu duguljastih avlija punih blata, slame i konjskog đubreta, avlija koje su sve vodile ka danas lepom bulevaru između železničke stanice i hotela „Bristol“. Ko se od starih stanovnika ovoga kraja ne seća onih velikih razglavljenih kapija koje su vodile u dvorište sa „partajama“. Kroz njih se decenijama prolazilo kao kroz kakav trgovački „pasaž“ slobodno i bez zazora od veša koji se sušio u dvorištu ili devojaka koje su bose i u starim suknjama tresle jastuke. I mnogobrojne taljige pune robe svakog su časa češale zidove ovih kuća i kapija žureći da tako prečicom izbiju na železničku stanicu. Nije bilo retko da se vidi da tuda lagano i umorno prolaze užičke kiridžije sa svojim dobroćudnim i izdržljivim konjićima na čijim se repovima još videlo suvoborsko i kolubarsko blato (izvor: staribeograd.com).velike stepenice 2

Za njima je dugo ostajao u dvorištima miris pršute i užičkog kajmaka koji je dražio prazne stomake studioznih „študenata“.

Ukoliko se ovih dana popnete Velikim stepenicama ka Sabornoj crkvi ili se, sa vrha stepenica, « otisnete » ka Savi, možda će vas, kao nekada, miris užičkog kajmaka zaustaviti i, možda vas noge, a da to niste ni planirali, odvedu do jednog sasvim novog, ne velikog, ali veoma šarmantnog mesta na gastronomskoj mapi Beograda – Mezze Wine & Beer (prostor koji je ranije pripadao « Stepenicama »).

Kada su same Velike stepenice upitanju, do smrti kneza Miloša, na padini prema Savskom pristaništu nalazio se samo uski prolaz. Beogradska opština je više puta pokušavala da izgradi stepenice, ali su je sprečavali Turci, delimično vlasnici zemljišta. Knez Mihailo se 1860. godine, po povratku sa ispraćaja svoje sestre, uverio koliko je prolaz koji vodi od gornjeg dela varoši do Save strm i teško prohodan, te je o svom trošku naručio da se izgrade kamene stepenice i napravi nova kaldrma do same Save.
Stepenice, za koje se zna da su 1862. završene, izgradio je građevinar Štajnlehner, a prvi put su rekonstruisane 1904. godine.meze1

Mladen Filipović, vlasnik restorana « Mezze Wine & Beer », Užičanin, nesuđeni geodeta, zaljubljenik u slikarstvo, iz dugogodišnjeg bavljenja igračkama otisnuo se u « kafanske » vode i kaže da je baš taj miris kajmaka, između ostalog, ono što će njegovom restoranu dati autentičnost – upakovanu u ruho užičke lepinje, AL’ PRAVE !!!

Užička komplet lepimezze2nja ili « lepinja sa sve » je za sve nas koji smo tamo rođeni i odrasli bila nezaobilazni detalj školskih užina, subotnjeg doručka ili noćnog (odnosno, ranojutarnjeg, zavisi od toga kako gledate na stvar), brzog, činodejstvujućeg leka protiv mamurluka. Podjednako je dobra pojedena uz jogurt oko 10 ujutru ili posle nepoznatog broja piva u 4 (ujutru !!!). Elem, idealno je pripremati je u peći na drva, ali ako niste u prilici…i vaša rerna će poslužiti. Potrebna vam je lepinja (kod « Šuljage » u Užicu i dalje imaju najbolje lepinje, mada ja ne bih zanemarila ni one kod « Pega ») – ne somun, ne kajzerica – lepinja, jaje, kajmak i pretop. Pretop je, u svrhu potpune otvorenosti i neophodne autentičnosti, ključni deo cele priče i verujem da ga je u Beogradu (i u većini drugih mesta, izuzev Užica i užičkog kraja) teško naći. Pretop („moca“, „moča“ ili „soft“) se dobija prikupljanjem masti koja se ocedi prilikom pečenja jagnjeta i praseta.mezze
Pod pretpostavkom da ste nabavili sve sastojke, procedura je sledeća: lepinju razrežete po sredini (horizontalno), tako da napravite blago udubljenje u sredini, kako bi donji deo bio nalik na posudu, a gornji na poklopac. Kajmakom premažete donji deo, umutite jaje, prelijete preko kajmaka i stavite u rernu da se peče desetak minuta (u zavisnosti od toga da li volite dobro ili manje zapečenu lepinju). Nakon pečenja, lepinju vadite iz šporeta i prelivate zagrejanim pretopom, a zatim stavljate « poklopac » (tj, gornji deo lepinje). Kalorijska vrednost komplet lepinje je OGROMNA – taman tolika da vas « nabilduje » za radni dan, ukoliko je jedete za doručak ili « vrati iz mrtvih », ukoliko je jedete u sitne sate,lepinja2 na povratku iz kafane.

U restoranu Mezze Wine&Beer obećavaju vam pravu užičku lepinju, sa dobrim, zrelim, zlatiborskim kajmakom i pretopom koji se prikuplja baš za njih. Prava užička lepinja nikako nije jedna od onih urnebesnih «replika», koje se mogu naći na raznim mestima po gradu, a koje podrazumevaju svakave «apgrejdove», od pršute i paradajza, do čvaraka i krem sira.

Prvobitnmeze2a ideja bila je da ovo mesto bude bar u kome će se, uz nekoliko varijanti tradicionalnog mezetluka (pršuta, kobasica, kajmak, čvarci, pečenica, sir…), služiti dobra vina iz domaćih vinarija (čitav koncept je, inače, tradicionalan, sa naglaskom na domaćim namirnicama i jednnostavnim receptima), ali, kako godpodin Filipović kaže, nije mogao da odoli želji da se upusti u nešto složeniju gastronomsku avanturu.
Kada je meni u pitanju, u ponudi su opšta mesta na mapi većine evropskih restorana – nekoliko vrsta salata (Cezar salata je zaista dobra), biftek u nekoliko varijanti, paste, bogato meze i, naravno, užička komplet lepinja, kao sjajan početak dana!

Prostor je uređen minimalistički, sa nekoliko «vintage» detalja i interesantnim odabirom slika (planiraju da ovaj prostor bude i mesto na kome će naši poznati, ali i neafirmisani likovni umetnici moći da izlažu), biće zanimljivo videti kakvo će rešenje ponuditi za baštu, budući da je lokacija sjajna, a bašta mirna i ušuškana što, samo po sebi, može biti prednost, ali i zamka.

Ono na čemu Mladen Filipović insistira i što smatra ključnim «začinom» svog restorana (a što je već neko vreme trend u ugostiteljskim krugovima) jeste naglasak na domaćim vinima i pivima.
Kada su vina u pitanju, u prvom planu su vina « Botunjac ».pinobotunjac

Vinogradi Botunjac nalaze se u selu Donje Zleginje u Župi aleksandrovačkoj, na porodičnom imanju Botunjac, gde nastaju vina koja predstavljaju redak spoj tradicije, tehnologije i posvećenosti vinu. Ne koriste se pumpe, sva pretakanja i premeštanja vina odvijaju se prirodnim padom, sistemom spojenih sudova. U preradi se ne koriste kvasci, enzimi i ostala enološka sredstva. Na ovaj način nastaje i Pinot Noir, jedinstveno i posebno vino koje vlasnik restorana svesrdno preporučuje – crveni kralj Burgundije ili Crni Burgundac. Pinot Botunjac se proizvodi specifičnim postupkom Koste Botunjca, bez upotrebe pumpi i nefiltrirano, od sorte Pinot Noir 100%, iz sopstvenog zasada. Najbolje je služiti ga sa laganim mesima, polumasnim sirevima i salatama na bazi mesa.

Moja preporuka je da ga probate uz Biftek Don Pedro – nećete zažaliti! Ja bih, ipak, kao što sam već više puta pomenula, ostala verna pivu, a u «Mezze Wine&Beer» imate priliku da probate neka sjajna domaća piva iz dve «radionice» – «Kabinet» i «Razbeerbriga».

Kabinet Brewerkabinety nudi kvalitetno craft pivo od vrhunskih sastojaka, neobičnih ukusa i potpuno novo na našim prostorima. Pivo se proizvodi u Nemenikućama, u podnožju Kosmaja, od belgijskog slada, francuskog kvasca i hmelja iz čitavog sveta. Preporučujem «Cassius» i «Bastardo».

RazBeerbriga je mala, nezavisna pivara osnovana 2015. godine u kojoj se prave specijalna, nepasterizovana piva od prirodnih sastojaka. STALKER!!!!

Nenametljiv enterijer, sjajna lokacija, dopadljiv meni i odličan izbor razbeerpića (posebno vina i piva) sigurno su dobre karte u rukama ovog Ere, sa duuugačkim stažom u svetu igračaka – ovde će prostora za igru biti sasvim dovoljno! Thumbs up!

Advertisements

Ostavite odgovor

Molimo vas da se prijavite koristeći jedan od sledećih načina da biste objavili svoj komentar:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s