Bajka o pastiru i zvezdanom čoveku

“…But something touched me deep inside

The day the music died…”

1Da je Don Meklin znao koliko puta će reči njegove pesme (posvećene, prerano izbrisanim sa muzičke scene – Badi Holi, Riči Valens I Dž.P. Ričardson) obeležiti prazninu koju su za sobom ostavljali svi oni koji su sa postera bili najintimniji svedoci našeg odrastanja, napisao bi je bar još nekoliko puta. Izbeći ću onaj fantastični niz prerano “ugašenih” muzičkih ikona I reći da je, bar kada sam ja u pitanju, odlazak Dejvida Bouvija, iako ne preran u poređenju sa godinama u kojima su umirali mnogi slavni muzičari (Morison, Hendriks, Džoplin, Kobejn…), svakako preran za muziku. 4

Ona knedla u grlu nakon njegove smrti me I dalje podseća da, bez obzira što će njegova muzika biti tu do kraja sveta, muzika, zapravo, više neće biti ista… a moja sećanja na  “belog vojvodu” počinju sa beskrajnim preslušavanjem albuma “Diamond Dogs” I “Alladin Sane” I “The Rise and Fall of…” I upornim “smaranjem” ljudi na svakom mestu I u svako vreme sa pesmama (“Starman”, Soul Love”, “Rebel, Rebel”, “Jean Genie”…) u vezi sa kojima sam bila potpuno sigurna da ću ih slušati I I podjednako voleti I u tamo nekom dalekom trenutku u budućnosti – ono što nisam znala je da će povod da vam o ovom nesšto ispričam biti, upravo, Bouvijev odlazak.

U danima posle njegove smrti činilo se gotovo bogohulnim pisati I pričati bilo o kome izuzev njega. U buri koja se podigla oko njegovog poslednjeg albuma “Blackstar”, Bouvi je sa scene sišao tiho. Posle osamnaest meseci teške bolesti za koju niko nije znao – čak ni, kako neki kažu, Brajan Ino i Igi Pop, svet je saznao da je ”blackstar”, u stvari, maligni tip kancerogene lezije – ili, možda, nekrolog…Bio je tu i njegova muzika je pomerala planine, a onda ga više nije bilo…3

Bouvi je bio neka vrsta božanstva sa bezbroj lica – princ (princeza?) plesnog podijuma, posetilac odnekud iz vaseljene, filmska zvezda – kontroverza! Završio je svoje poslednje poglavlje onako kako je I živeo – nije neophodno reći sve i odmah…. Kao što je njgov život bio jedna od ključnih stranica u ispisivanju muzičke istorije sveta, i njegov odlazak (način na koji je to uradio) biće jedan od najbitnijih događaja za sve nas koji smo odrasli uz Zigija.

Na nekom drugom mestu (ili, istom ovom, ali u drugačijem trenutku) pisaću o Bouviju kao pesniku,

a večeras (iako, da budem precizna, više odgovara da kažem “jutros”, budući da je ovo onaj deo dana kada se noć otima svom dnevnom ritualu umiranja) pišem o Bouvijevoj hrani za telo (iako je, prema svojim omiljenim jelima, gajio kult obožavanja) – nešto drugačijoj od onoga što je obeležilo njegovu ishranu sedamdesetih –  crvena paprika, mleko i kokain.  Gde god da pokušate da saznate nešto o njegovim gastronomskim afinitetima, saznaćete da je, bez ikakve konkurencije, njegovo omiljeno jelo bila “Pastirska pita”. Naručivao ju je na svakom mestu na kome bi se zatekao u toku turneja, a i u svom domu ju je jeo bar nekoliko puta nedeljno.

2

Pastirska pita, verovatno, nije jelo koga biste povezali sa mršavim, tanjušnim Bouvijem, ali njegovo obožavanje ovog tradicionalnog engleskog specijaliteta je bilo toliko da je, kada je njegov japanski izdavač otvorio restoran sa temom Dejvida Bouvija, pastirska pita sa puno sira bila glavna atrakcija.

Dajem vam tradicionalni recept, a vi ga, u skladu sa svojim ukusom I raspoloženjem, možete lako modifikovati.

Sočna pastirska pita od dinstane mlevene jagnjetine,  prekrivena krompir pireom i pečena do zlatnožute boje jedno je od tradicionalnih britanskih jela. Nekada je bila ručak za pastire, a danas je na menijima mnogih čuvenih restorana širom sveta.

Sastojci 6 osoba

  • 1 veća glavica crnog luka
  • 2 šargarepe
  • Koren celera
  • Ulje
  • 600-700 gr mlevene jagnjetine
  • 1 kašičica Vorčester sosa
  • 1 kašičica koncentrata od paradajza
  • 1 kašičica Vegete
  • 500 ml vode
  • 1 kg krompira
  • 100 g maslaca
  • 175 ml mleka
  • so
  • biber

Priprema

Crni luk 6sitno iseckajte, a šargarepu i celer isecite na tanke štapiće. Stavite ih na dobro zagrejano ulje i na srednje jakoj vatri dinstajte dok ne dobiju lepu zlatastu boju. Dodajte mlevenu jagnjetinu i nastavite dinstanje, uz mešanje, još desetak minuta.  Dodajte Vorčester sos, koncentrat paradajza i Vegetu. Zalijte vodom. Kuvajte na srednjoj vatri oko pola sata, dok tečnost gotovo potpuno ne ispari, a sos postane gust. Krompir oljuštite, isecite na veće komade i skuvajte u slanoj vodi. Procedite ga i umutite pire (sa 60g maslaca i mlekom).

U namašćenu posudu za pečenje prvo stavite pripremljenu jagnjetinu, a po njoj rasporedite pire. Preostali maslac istopite i njime premažite pire. Pecite oko 30-40 minuta na 200 C.

Kada pravim Pastirsku pitu, uvek stavim malo više sira (najčešće nekakve ostatke – malo gaude, malo ementalera, malo plavog sira, malo vlaškog…), a vi možete da dodate sastojke po svojoj želji – grašak, pečurke, slaninu….5

Uz Pastirsku pitu pijte neko jače (staut) pivo, mada i neki obični porter može da prodje..ili, eventualno, ”bordo”. I nazdravite za ”Starman”-a koji sada, u nekim drugim svetovima, nastavlja svoju pesmu, a nama ostaje da pokušavamo da muziku „kapiramo“ kao i pre, ali pre svega ”Sorrow”.

Advertisements

Ostavite odgovor

Molimo vas da se prijavite koristeći jedan od sledećih načina da biste objavili svoj komentar:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s